Voleli ste mnogo nekoga (muza, decka, prijatelja, bilo koju dragu osobu) koja vas je iz nekog razloga napustila. Znali ste da nije vasa greska, ali bez obzira na to, patili ste.. Proslo je odredjeno vreme, uspeli ste prevazici sve, i ta osoba se vratila sa zeljom da ponovo bude deo vaseg zivota... Mada isuvise kasno, jer je vi vise ne zelite..

Da li ste imali takvog iskustva..?
Da li su vam ljudi govorili "Ma vratice se on / ona kad shvati neke stvari"..?
Da li ste im pruzili drugu priliku, bez obzira sto vise nikada nece biti kao pre..?
Ili ste im pak okrenuli ledja kao oni vama tada..?

Zanima me, zato sto imam trenutno takvu situaciju u zivotu.. Govore mi nemoj da patis, vratice se.. Ali im ja ne verujem...

Dobro bi mi doslo da znam vasa iskustva..

pogledaj sama svoj potpis...
a vremenom ces shvatiti da i ne zelis da ti se vrati neko ko te ostavio ili si ti njega ostavila.
da je valjalo, jos bi trajalo.

Moguce.. Hvala na odgovoru..

Ako se povratak dogodio'' isuvise kasno'', po tebi, ako nema sanse ni da lici na ono pre ili na nesto bolje, idi dalje bez te osobe. Ionako si pregurala to, prebolela. Zasto da ponovo dovodis sebe u situaciju da mislis, hoce li ostati, ili otici ponovo, ponovo te povrediti nizasta, verovatno je uvideo koliko ti znaci i nije nasao preko 'leba pogace, pa sad zeli sve ponovo uz tebe, ali zasto bi i ti isto to radila na silu, zbog njega, ne zbog sebe, zbog proslosti?
Ja bih verovatno isla dalje i zahvalila mu se , ali i objasnila da je gotovo, da mogu i sama , da mi vise nije preko potreban u zivotu, bolje je tako.
Sretno...

Imala sam situaciju sa prijateljicom ... Pustila sam je ponovo u svoj zivot, i ubrzo zatim shvatila da sam pogresila! Ne zasluzuje svako "drugu sansu", to sama znas, najbolje.
Kao sto je neko gore rekao "Da je valjalo, jos bi trajalo"

Uvijek postoje ljudi koji žele da se vrate... neki zato sto su shvatili da su pogriješili, neki zato što nisu našli ništa bolje ... Stotinu razloga ima za to ali većinom se pokušavaju vratiti kada je prekasno. Ima ona stara narodna " tri put mjeri , jednom sijeci" ... tako je i sa "odlascima" , treba dobro razmisliti .
To što ti govore da ne patiš, vratiće se ... Mozda te žele utješiti a ja bih ti predložila da pogledaš (osim svog potpisa) i to sto ti piše na avataru

Dvoumis se ili si mnogo dobra?
A sta bi ti radila da se sve vrati na ono sto je bilo?
Prijalo bi ti to ili?


Imas kakvu situaciju - da si prevazisla ili nisi prevazisla? Malo mi je nejasno sada (ovo boldovano)...
Ali, dobro...


Slazem se sa 'jecom' s tim sto bih na kraju recenice stavila uzvik a ne znak pitanja, jer bi ovo pre bilo upozorenje s moje strane a ne predusretljivost kao sa 'jecine'.
Elem, vremenom sam shvatila zasto je samar dobra stvar - ipak vas naljuti vas osoba koja to uradi, ali ste joj posle zahvalni zbog osvescivanja.
I opet bih ono najruznije - vratio se i to cak dva puta, ali je drugi put to bilo ...hm... svesno- sve da mi pokvari.
No, rekao mi je da bi voleo bar da ga mrzim posto bi tako znao da bar nesto prema njemu osecam. A ja nisam nista osecala. Uopste me cak nije naljutio njegov pokusaj, bila sam dovoljno svesna njegove namere i potpunog uspeha da odbijem 'napad'.

Ma, vratice se sigurno. Ali, cemu ?

Sve je to normalno - da patis, da se cujete, mozda cak i vidite, da su ti emocije pobrkane - mislis jedno, radis deseto, patis pa ne patis, pa ne mislis, pa te savlada seta pa radost.
A sve ce to proci. Bices opet svoja i zdrava. A to je najvaznije.
Jos uvek eliminisem 'drugarice'. Za neverovati, ali je tako.
I bolelo me je dugo.
Skoro sam srela njenog muza - pricali smo kao da se i dalje svaki dan vidjamo, rekla sam mu da je pozdravi. I to je sve - razgovor u troli koji je trajao izmedju dve stanice.
Kao da se nista nije dogodilo u svakom smislu.

Nisam napomenula da je u pitanju najbolja prijateljica.. Jos uvek nisam prebolela neke stvari. Sada su uspomene ono sto me proganja.
Pre tri meseca sam bila slomljena, unistena.. Nisam imala volju ni za cim. Zato sto je to bilo prvo ogromno razocarenje i najveca bol koju sam osetila. Uvek je bilo problema, koje sam uspesno prevazilazila i za koje mi je ona davala savete. Uvek sam osecala da imam njenu podrsku. Ali sada toga vise nema.

Da nisam isuvise dala sebe tom prijateljstvu i verovala da me nikada nece izneveriti, sada se ne bih ovako osecala.

Ali evo, proslo je odredjeno vreme.. Mnogi ljudi su mi davali savete, forsirali da prebrodim, pomogli mi da shvatim koliko sam ustvari ja veci covek od nje.

Iako znam da je ispala jadna i da nikad necu preci preko svega sto mi je rekla i uradila, zbog cega mi jos uvek sve nedostaje..? Nije mi jasno.
Da li se slazete sa mnom da je vrlo nizak potez, sto mi je pre par dana, znajuci za moju tugu poslala poruku, u kojoj ju je zanimalo "Sta radim" kao i "Sta ima novo u mom zivotu"..? (A par meseci pre toga izricito naglasila "Stavila sam tacku na nase prijateljstvo")

p.S.. Trudim se da malo vise obracam paznju na potpis i avatar..

Hvala sto odvajate vreme.. Bar znam da je neko tu..

Pa, nedostaje ti sve ono lepo sa njom.
Mozda si ti bas na pravom putu, kojim retki idu, a to je da sacuvaju samo ono lepo sto je postojalo.
Svi se najcesce secaju onog ruznog i pre ce im to pasti na pamet.

Ona i dalje zeli da budes tu za nju, zbog nje, kada ona zeli - hoce.
Odgovori joj ljubazno na pitanja.
Osecaces se prazno isto kao i da joj nista nisi rekla, samo ces biti manje ljuta na sebe.
Treba da ti bude svejedno, i to je to.
Ja ne znam zasto se moja pomenuta 'drugarica' meni vise ne javlja.
Predpostavljam. Ali, ona sama mora sa time da se bori. Ne mogu bas mnogo da joj pomognem jer je odlucila drugacije od onoga sto misli i zeli ( ona zeli dete, ali nema snage da ga rodi).
Ako neko hoce da bude nezadovoljan, mora u samom sebi da pronadje snagu da ispliva iz tog straha.
Sto se konkretnog primera tice - strah joj je totalno neosnovan (obzirom da vec ima dete).

Zapravo, dok mislim na lepe stvari (previse ih je) jako sam tuzna i nemam volju za bilo sta. Tako da sam odlucila da bar za sada mislim na one lose, kako bih lakse zaboravila.. Kasnije, kada me te uspomene ne budu ovako pogadjale, vrlo rado cu ih se setiti.

Sto se tice boldiranog, da li mislis da ce joj biti svejedno kada ja vise ne budem bila tu za sve ono sto ona zeli - hoce?



Potpuno se slazem.


p.s.. Zasto ljudi uglavnom vide samo poslednju gresku, a ne sagledaju sve dobro sto je neka osoba cinila za njega godinama..? Oduvek sam se trudila da ne budem takva. Po mom misljenju to je vrlo sebicno.

Ovo ti je sada vazno zato sto si povredjena. Takvim mislima skupljamo sopstvene poene, a u sutini 'sta te boli... ' ... mislim, ruzno jeste , ali je tako.
Nece ti to biti vazno.
U krajnjem slucaju ona je prva istrcala sa nekom odlukom, ti treba da se prilagodis.
I prilagodices se.


Hm...
Potpuno si u pravu, ali... hm...
Prijateljstvo se gradi, ali i cuva.
Ipak se ovde radi o nekoj promeni, a to nije nikakva greska.

Zasto kazes ovo 'sebicno'?
(Svidja mi se, dobro si ga nazvala, ali...
nekako moramo biti malo sebicni, ili tako ispada posle svega sto prezivimo zbog sopstvenog spasenja )

Moguce je da ce me kasnije 'boleti', sto ti kazes.. Otvorena sam za sve opcije. Koliko god mi bilo tesko da priznam, mozda zbog svog bola koji osecam, zelim da nahranim svoj ego saznanjem da ce se kasnije pokajati i shvatiti koga je izgubila. (Mozda to zvuci malo grubo, ali svesna sam da sam mnogo ucinila za nju)



Sebicno je zato sto nije vredno odbaciti sve sto ste prosli i jedno za drugog uradili.. Samo zato sto sami nekome ne mozete oprostiti jednu gresku. Jer je ljudski gresiti, kao i oprastati..
Kada mi neko ucini tako nesto, ja mogu da vidim da je sve sto sam uradila za njega palo u vodu zbog jednog pogresnog poteza. A nije bilo vredno toga.. Mozda gresim, ali to je samo moje misljenje.

U slucaju sa ovom drugaricom, nisam cak ni pogresila.. Vec ona ne ume da prizna sopstveni ispad.

Ovu poruku je izmenio basicInstincts: Mar 26 2009, 12:23 AM

Da, vratila se ali kasno...jednostavno prosla sam kroz sve to jednom...ne treba mi opet. pametni uce na svojim greskama...

Draga, cini mi se da smo dozivele prilicno slicnu, da ne kazem istu situaciju (ne znam na koji nacin te je povredila prijateljica), ali kao sto sam vec napisala, bila sam povredjena, oprostila sam, i ruzne reci i neke jos ruznije postupke s' njene strane, pre toga smo se druzile 3 godine, nakon toga nase "prijateljstvo" je trajalo jos godinu dana i onda je ona napravila ISTU gresku, kao i prvog puta! Bilo je tesko, bolelo je mnogo, osecala sam se bas tako kao sto si ti opisala da se osecas ... Mislila sam da nikada necu oprostiti sebi sto sam joj bila pravi prijatelj, jedini kojeg je imala, ni njoj sto je na tako bedan nacin izigrala mene, moje poverenje, nase "prijateljstvo" ... , a onda (posle dugo vremena) sam na to pocela da gledam drugacije, ja sam prema njoj uvek bila covek, meni je savest cista, ona je ta koja treba da se kaje, i znam da se kaje, ali je isuvise ponosna da bi mi se prva obratila, ili ne daj Boze rekla "izvini", sada se druzi sa nekim drugim devojkama, za koje je i sama svesna da joj nisu prijateljice, a potajno se nada da cu ja biti ta koja ce se prva obratiti njoj... Nazalost, previse je dobro poznajem i znam da je to tako, a izmedju ostalog meni vise nije potrebno njeno "izvini", niti vise zewlim da se osvrcem na sve lepe stvari koje smo prozivele i dozivele zajedno, jer ovaj put jednostavno ne mogu da joj oprostim, i znam da nikada necu moci!
Previse me je povredila da bih joj pruzila i 3 sansu !

Nadam se da ti ovo nesto govori u korist tome da jednostavno ne trebas da se osvrces,
ako je to ucinila jednom, povredice te ponovo, na neki nacin!
Volela bih da verujem da ce biti drugacije, ali ljudi se tesko menjaju! Ako mislis da trebas pruzi joj jos jednu sansu, odluka je samo tvoja, ja sam samo iznela svoje misljenje.

Znaci, prijateljica je u pitanju. E sa prijateljicama je tek tesko, mi zene znamo'' male tajne velikih majstora kuhinje'' :)tj.znamo zakuvati situaciju i zaista ponekad kad se radi o prijateljstvu medju nama umemo povrediti do kosti nekoga a da nismo toga ni svesne, odnosno,ne razmisljamo o posledicama onogasto jedna drugoj kazemo. Mozda je to slucaj kod nje, jer ako ste potpuno drugacije kao osobe, a ti malo vise osetljiva, a ona povrsnija, sigurno ste zbog vasih razlika u temperamentu bile zanimljivo drustvo i bilo ti je zanimljivo i lepo se druziti sa njom. Sad, ako je po tebi kasno, onda je kasno. Ona mozda i nije svesna koliko te je ozbiljno povredila, trebala bi joj to reci , pa mozda i shvati neke stvari. Mozda. Mozda ima neke nade za vase prijateljstvo, ali, ipak pazi koga biras za najbolju prijateljicu ubuduce. Ja pazim .
Coveku je ponekada bolje da bude i sam nego sa svakim, nekim ko mu u sustini i ne odgovara za druzenje a privlaci ga to sto je ''drugaciji''od njega kao osoba...

Da je neki zgodan frajer u pitanju - odmah bih ti rekla da se bez obzira na sve pomirite, ali pošto situacija nije tako alarmantna, jer je u pitanju drugarica, možeš malo i da koketiraš sa ponosom. Ipak, samoća je najtužnija, ako ne možeš sa nekim drugim da ostvariš tako blizak odnos, onda je glupo ne preći preko svega. U svakom odnosu između ljudi se događaju i loše, ali i prelepe stvari.
Ja sam sa nekim nazovi prijateljicama prekidala svaki odnos i nije mi bilo nimalo žao, ali kod tebe je druga priča... Ako je voliš, preći ćeš preko svega, bar ja to tako vidim.

Ovu poruku je izmenio lanilica: Mar 26 2009, 11:04 AM

Ako te stvarno povredila nece ti nedostajati
Pitanje je samo za koliko krupnu stvar ste se posvadjale.
Prijateljstva ne treba prekidati zbog sitnih stvari, vec ponekad i napraviti neki kompromis

Zanimljiva tema, neću da se mešam, samo da primetim ... pametni uče na tuđim greškama.

Au da, to htedoh reci )) Nadam se da je druga stana naucila iz svoje greske

Nedostaje ti ono proslo, lijepo vrijeme s njom. Sasvim normalno.
Sto se tice poruke, mozda je na taj nacin htjela pokazati da zeli nazad !? Ne znam da li si joj odgovorila ... i da li se ponovo javljala ali, u svakom slucaju razmisli dobro da li je zelis nazad.
Mozes li oprostiti i sto je jako vazno...mozes li zaboraviti