1999.godina i pocetak bombardovanja,.....


prikaz ljudskih sudbina i kako ste doziveli sam pocetak bombardovanja??

Danas mnogo godina kasnije kako vam sve to deluje,....?

Pocetak i prvi dani bombardovanja bilo je i tragicnih ali i smesnih situacija?

Sta bi danas uradili a da se nalazite na pocetku bombardovanja?

Gde ste se nalazili na pocetku bombardovanja?

Da li se secate sta ste prvo uradili kad ste culi da je pocelo BOMBARDOVANJE 1999.godine?





Napr,..to martovsko prepodne sam bio ispred skole policije i gledao kako skolu prazne a pitomce salju kucama,...jedan bosanac je rekao tako je pocelo u Sarajevu i otrcao da nakupuje flasirane vode,..Nisam obratio paznju na njega,...


Posle rucka tog lepog suncanog dana igrali smo yamb,..bacali kockice pusili,...i naravno kad je pao prvi projektil na NS nisam nista cuo. Nalazio sam se u toaletu i povlacio vodu. Sve tri detonacije sam propustio,..Nekoliko minuta kasnije sam kroz prozor video neki dim,.. ,..al pomislio sam ma opet se neki igraju,......malo kasnije je i bilo zvanicno saopstenje da je nato poceo sa bombardovanjem nase zemlje,....


To vece je u komsiluku bila panika, obijeno je atomsko skloniste i sva mesta su u njemu bila zauzeta dok sam stigao sa dragom tamo,..ali smo se odmah vratili kuci jer se osetio ustajali vazduh i nervirala nas je panika medju ljudima,.....prespavali smo tu noc uz protivvazdusnu odbranu sa nasih PRAGA!!!

kindermans je izmenio/la post. Vreme izmene: Mar 23 2008, 10:31 PM

Ja sam gledala "Esmeraldu" kad je pocelo bombardovanje...
Booljim ja u TV, ne trepcem, kad ono poce slika da mi se gubi... Pocinjem da sizim, naravno... I cujem avione, odjednom i vesti vanredne, javljaju da bombarduju po Kosovu... Pomislim, pa nece valjda nas ovamo... Kad ono- NS... Next...
E sad, imala sam tripove od tih aviona, kad je sve proslo, kad bih cula sirenu dobijala bih odlepitis...
Ne ponovilo se...

Isto pa tako!

Jos sam zivela 100m vazdusne linije od Varadinskog mosta Ne ponovilo se!

Normalno kao i svaki drugi dan provodio sam u igraonici 22 od mogucih 24 casa...nije me ni zanimalo sta se desava napolju... Secam se da je ludi Dule gadjao limenkom piva socijalca koji je utrcao da nam kaze da je poceo rat...

A onda je dosao i vlasnik sav zajapuren i odlucio da zatvori klub.Izasao sam napolje pogledao u nebo ko teleabis najveci i slusao Zlatka kako se dere na mene...Eto ti rat,jebale te igrice!!!!Izdrkavas se vec danima na "multiplejeru" protiv onih Italijana!!Ja ti kazem,nemoj Ostoja sta ti to znaci,a ti se smejes ko zlotvor...E sad ce oni nas malo da rokaju.Ali stvarno!!!

Dve nedelje kasnije je otisao u Francusku i nikada se vise nije vratio.Ponekad ga cujem i kad ga pitam oce li se vratiti on samo kaze..."-ebo zemlju gde ni igrice ne mozes da igras na miru."

DZAMAISL je izmenio/la post. Vreme izmene: Mar 23 2008, 11:06 PM

mislio sam da ce poceti 23-eg, uvece...

24-og sam bio slobodan, bio sam ispred kuce, kad su oko 1915 zveknuli okolinu avale...

uuuuUUUUUuuuuuJeeeeeeeeeeeeee!!! veceras radim ko onomad!!!

Mikele66 je izmenio/la post. Vreme izmene: Mar 23 2008, 11:12 PM

veche pred bombardovanje sam bila sa drushtvom na treningu.....
nas chetvoro......
pokojni M. nas je terao da prizivamo duhove da vidimo hoce li stvarno biti bombardovanja.......
rasparali smo neku staru trenerku zbog crvenog konca a shpenadla nam je bila umesto igle....
naravno da smo od svega napravili smejuriju i da se M. bash iznervirao zeshtje.....

sutradan sam vec bila kuci i pochelo je bombardovanje.

nisam se plashila ni malo. mogla sam po jachini udara da tachno odredim shta su gadjali i gde. stalno sam vukla kompas sa sobom.

naravno, moj blesavi deda je insistirao na gashenju svetla..... pa sam jedne vecheri, prelazeci iz kuce u kucu udarila u zid, onako, prvo nosem... sreca a nije bio kutji, jer da je bio, zadavila bih ga tog momenta!

posto kafici nisu radili, obichno smo se uveche skupljali "kod spomenika" i pevali uz gitaru...........

rusili su i unistavali okolo......

i sve me nije toliko doticalo dok nisu srushili jedan most blizu mene.
tad mi je poginula drugarica i jedan drug..... pored njih josh devetoro ljudi.
sledeceg dana je doneshen moj rodjak koji je poginuo na Kosovu.

12 sahrana u jednom danu.......
bilo je jezivo kad smo ishli da S. upalimo svecu... sreli smo 3 povorke tom prilikom.......

mesecima posle toga sam plakala svakog dana....
trudim se da ne mislim na to, da potisnem.....
zivot ide dalje, a devojka koja je ovu drzavu da predstavljala na medjunarodnim takmichenjima je ubijena od strane onih u chiju je drzavu mashtala da ode, da se bavi nauchnim radom.

imala sam 15 godina... kroz maglu se secam svega... najvise sam bila uplasena za svog mladjeg brata koji je imao samo 3 godine... ko mu je tada mogao objasniti zasto se krijemo u podrumu od kuce? toliko sam bila uplasena tada da mi i sada krecu suze na oci... i dalje mi je tesko kada se setim svega toga... odnosno kada se na trenutak vratim u taj period... meni je sve to bilo tragicno... smesno ni u jednom trenutku...
kada bih i danas bila na pocetku bombardovanja bila bih uplasena kao i tada... zato sto znam da je to situacija u kojoj nista ne mogu uciniti da je promenim... van mojih moci u potpunosti...
bila sam kod kuce kada je sve pocelo...
kada sam cula nisam nista uradila... bila sam u soku par minuta... nisam ocekivala uopste ni najmanje sta nam dolazi... bila sam uplasena najvise za mamu i brata... znam da sam u sebi stalno ponavljala da cu dati sve sto imam na ovom svetu samo da njih dvoje budu dobro...

pocetak je bio tek uvod u preko dva meseca bombardovanja,..ali covek prvih trenutaka ni ne zna sta ga je snaslo,....

Meni su pogodili staru zgradu u ns,...,....

Blizu mene su srusli televiziju, most a i ostale mostove,..svaki dan po fruskoj gori tukli,..i danju i nocu,.... i tunel su mi pogodili,....i centar mesta i oko mesta skoro svaki dan bombardovanja,...

Nismo imali vodu,...dolazile su cisterne,..a kad su i napravili privremeni vodovod bilo je to tehnicka voda,..A tehnicka voda smrdi jos kad se opere i posteljina i garderoba sa njom,,,odvratno,...a onda je retko ko i imao mobilni,...

Camcima smo prelazili za grad a ti onako na pola dunava a ono okolo sviraju sirene,...protivvazdusna odbrana kao nesto gadza,...


A ni pasulj kod PVO nije bio bas ukusan,...jedino zanimljivo je bilo narucivati da nam protivvazdusna odbrana nocu ispisuje inicijale na nebu imam i neke mutne fotke,...

Kako je odmicalo bombardovanje i period prilagodjavanja prosao tako smo nocu izlazili i na kej pa kao sve cekali da vidimo kako ce nam pogoditi jos koji most,...




kindermans je izmenio/la post. Vreme izmene: Mar 23 2008, 11:56 PM

Ja se secam da je pivo bilo3,5 dinara...i da smo cirkali svako vece do 5 ujutro...

i svi su zbog silnih iskljucenja vadili meso iz zamrzivaca...Secam se da je ceo kraj rostiljao 3 meseca!!!!

nekako tog marta dok su jos noci bile hladne i prozori se drzali otvoreni zbog eksplozija,...

A sa svakom eksplozijom i moja roletna plasticna je od udara upadala u sobu i svaki dan sam je popravljao,..



A bilo je tu i dobrih stvari upoznali smo sav komsiluk druzili se svako vece uz pivo amaterske radio stanice,..javljali nalete agresorskih aviona,...

slusali tutnjavine po nebu ,..te tutnjavine su ponekad jako dugo trajale.,..

kindermans je izmenio/la post. Vreme izmene: Mar 24 2008, 12:14 AM

Dobro se sećam tog dana,uglavnom dan ko i svaki drugi.Predveče su počele da se šire glasine da će uskoro da počne rat,a ja nešto i nisam verovao.Mislio sam da se na kraju ipak naći mirno rešenje i da to zveckanje oružjem neće dugo potrajati.I tako krenem ja u prodavnicu da kupim nešto za večeru kad tamo haos.Ljudi masovno kupuju robu,voze kolicima sve i svašta.....odmah mi je upalo u oči kako su prvo ispražnjeni rafovi sa šećerom,uljem i toalet papirima.

Na povratku kući neko od komšija iz susedne zgrade je do daske pustio nu Balaševićevu "Samo da rata ne bude",a baš negde u tom trenutku su avioni i krstareće rakete krenule na Srbiju.Negde oko 8 uveče oglasile su se prve sirene,ja i dalje nisam verovao - mislio sam da je neka proba sve dok na Studiju B nisu objavili da su gadjani ciljevi na Kosovu.Uglavnom opsovao sam nešto i seo da jedem,kad u tom trenutku ulazi mama u kuhinju i gasi svetlo i još me zove da idem sa njima u podrum.Ma da,kako da ne - mislim se ja,kakav podrum,kakvi bakrači,taman sam seo da jedem. Ostatak večeri sam proveo gledajući TV.U podrum naravno nisam otišao.

Moram da priznam da se nisam plašio preterano,možda prvih dan-dva a posle smo se svi nekeko navikli,barem u mojoj okolini.Bilo je par trenutaka kada mi uopšte nije bilo svejedno - gadjali Topčider i Banjicu ili nešto blizini,i tada su dobro tresla stakla na prozorima kod mene u stanu,ali sve u svemu u našem delu grada nije ništa gadjano tako da smo dobro prošli.Ne mogu ni da zamislim kako je bilo onima u Batajnici ili Rakovici gde je bombardovanje bilo svakodnevno

Ne ponovilo se više nikad.

Dejan011 je izmenio/la post. Vreme izmene: Mar 24 2008, 12:14 AM

Tog dana nam je profesor matematike zakazao pismeni za sledeći dan i rekao : "Živećete vi i pre i posle pismenog" u smislu, šta ste se toliko zabrinuli. Bila sam druga godina srednje. Zatim sam išla da kupim patike, i dok su svi pričali šta da spremamo, mi smo mislili da od toga nema ništa. Čak sam i uzela da učim.

Kad je sve počelo bila sam u kući (moj grad na 80km od Bg) i gledala seriju. Onda su je prekinuli. Ubrzo je nestala struja, svi susedi su izašli na ulicu, čule su se sirene i neko je rekao:Počelo je. Bilo je zaista jezivo u tom prvom trenutku.
Moji su ostali neverovatno pribrani, zbog mene i mladjeg brata. Zato i celu tu situaciju ne pamtim kao nešto traumatično. Zaista nisam osećala strah posle te prve večeri.

U podrum smo otišli samo jednom za sve to vreme. Bilo je ludo zezanje, jer smo u principu svi normalno funkcionisali samo bez obaveza. Gledali filmove (nije bilo reklama na tv) , čitali. Igrali smo karte, snimali i navijali kad su nas gađali, Svi izađemo na ulicu kad krene napad, jer nije nam bila nikakva garancija ako ostanemo u kući. (tako smo razmišljali) Neko bi rekao da smo ludi, ali da nismo sve tako prihvatili, zaista bi to postali. Osećali smo detonacije svakodnevno, pa je bilo i par zemljotresa u tom periodu, i toga se sećam.
Sada kad se setim, kao da se to dogadjalo nekom drugom, kao neki film, san. Ubedjena sam da bih sada to mnogo teže podnela, ne znam zašto.

Igrali smo karte u jednom baru.Uvek cu se secati te veceri.Jedan momak od silnog uzbudjenja i straha je prakticno puk'o,taj histerican smeh propracen recima:"dal' ste bre normalni,kako bombardovanje?"Nije verovao
kao i vecina sirotih gradjana Srbije.Ipak desilo se i nesme se zaboraviti nikada.

Ih pa nije bilo tako strasno.

Elem,tog dana sam bio na praksi,pustili su nas otprilke posle 10 minuta.Svi smo pricali o tome,neki su verovali,neki nisu...Ipak,jos koju nedelju pre toga secam se da nam jedna od profesorki,i to bogami jedna od onih boljih rekla doslovno:"Oni ce nas da bombarduju sigurno"
Zato sto su tako rekli.Zato sto sve sto kazu urade.Stvari se ni do danas nisu mnogo izmenile,imali smo vise primera,dakle zena je bila 101% u pravu.

Inace,cini mi se da to niko nije objavio,ali postoji prilicna verovatnoca da je Rakovica bas gadjana te prve veceri.Nagli prasak,a zatim oblak dima iz pravca Strazevice je ukazivao na to.Sad svi u kuci u cudu:"Sta je ovo?Dal su krenuli?Dal mozda samo nasi vezbaju?"Sirene se nisu cule kod nas.Tek jedno sat posle je stiglo zvanicno obavestenje preko dnevnika.U danima koji dolaze,gadjanje selektivnog cilja,koji se nalazi oko kilometar-dva od mog stana je bilo ko dobar dan.

Imao sam prilicno dobar pogled na dejstvo PVO,nekad su se cak mogli videti i avioni kako lete. Naravno,deca ko deca,nije nam to bilo dovoljno,pa smo jedno vece ja i drugar otisli na neko uzvisenje u Skojevskom naselju,odakle se vidi Strazevica ko na dlanu,poneli opremu,pivo,buxne i cekamo da krene rokanje.Koji smo ludaci bili.

Sad ne mogu da prepricam taj prizor kad raketa udara u zemlju,al bio je pravi lajt sou,bogami nas onako prebijene bas bacilo u trip,treslo brate na sve strane.Posle nekih mesec dana Ameri kao roknuli neku najacu raketu,od ko zna koliko tona,pecurka ko od atomke(ne zezam se)leti zemlja na sve strane,pucaju stakla...loodilo.E tad sam lezao u krevetu i u trenutku pomislio da ce stan da mi se srusi,toliko je jako puklo.

Kako god...moglo je biti i gore.Bilo ne ponovilo se.

spavao sam,nas u cg nijesu dirali,jedini problem je bio sto mi je kuca bila blizu one sirene za vazdusnu opasnost.Prvih dana nesto nije radila pa su je kasnije palili po 100 puta na dan da provjere da li radi

Radila sam u jednom kaficu.Nigde zive duse...ja ispod sanka sedim, pijem pivo Keiser i mislim kako pijane i Bog cuva.Kasnije....noc sam provela u podrumu kod drugarice.Znam samo da su nas olesili komarci.Posle toga je neko rekao kako ce da rokaju fabrike,pa smo izasli napolje i nastavili da locemo pivo.Tih dana sam se ugojila 5 kg. 'bem ti pivo!

Ja se secam da sam vikendom isao na "techno" xurke u industriju..Pocinjale su u 2 po podne i trajale do 8 uvece...

Kakav trip,izadjes posle 6 sati djuske u diskoteci a napolju jos dan...

Ja se secam da smo bas tog dana u otvarali skloniste, postavili sijalice, doneli vodu itd.
Jos smo u skoli pricali tog dana sta ce biti ako nas bombarduju. I to vece samo sam cekao sirenu i docekao sam je...
Polako smo se spustili u skloniste i proveli noc, svi uplaseni, ne znamo sta nas ceka.
Srecom blizu smo granice sa Rumunijom tako da je samo jedna bomba pala u blizini i to u Vrscu. Znam da sam bas prolazio pred izloga, imao sam osecaj kao da ce se zgrada srusiti na mene.
Kako je vreme prolazilo sve smo bili opusteniji, sedeli po citavu noc napolje,zezali se.. nismo ni silazili u skloniste. Secam se da je jedna devojka dosla iz Bg-a posle par dana i da je bila sva istraumirana.

Eto imao sam srecu pa u mom kraju nije bilo toliko problema.

Mene moji nisu mogi da obuzdaju...a ja vozio bajs skoro svaki dan. A najaca izvala je bila od mog caleta, rece on > Ajmo ispod kineske ambasade da spavamo, to sigurno nece gadjati < i sledeci dan je roknu

Ovo se cesto moglo videti nad Beogradom