Da li vam se nekad desava da jednostavno,nemate razloga (bar ne ocevidnih) da placete,ali vam suze ipak teku...

Pa verujem da se to svakome dešava...
Ako si imala stresova prethodnih dana, problema...
Ako su ti se neke stvari skupljale, ti ih gutala, tj. ćutala o njima..
Ako te neki događaj podseti na nešto ili se nešto desi što u tom trenutku ne izgleda toliko strašno...

Nemam,placem ili zato sto me je nesto jako jako povredilo ili od srece...

Mislim da za suze uvek postoji neki razlog,mozda ga u tom trenutku nismo svesni u smislu da ne mozemo da razlucimo tacno sta je to sto nas je potaknulo,milion izmesanih emocija ali zaista cisto sumnjam da iko place onako bez razloga osim manipulatora...

Veruj mi niko nije plakao bez razloga,za sve u zivotu postoji razlog pa i tim suzama nesto mora da prethodi.A ako se nekom place kao sto ti kazes[a naravno moze] nek place,jer svaka suza olaksava trenutno stanje.

To se svima dešava,uglavnom devojkama i ženama...samo što treba praviti razliku--->Plakati uveče je dobro,to je ''spiranje'' loših stvari koje su se desile tokom dana i uslov za lep sutrašnji dan...Plakanje ujutru je loše i početak neke boloesti tj.prave depresije...i to nikako nije dobro...

cesto suze same krenu ali nikada bez razloga

Slazem se ,nikada to nije bez razloga..Sve ono sto potisnes i precutis prethodnih dana na kraju mora da se ispolji.

Plač još psiholozi nazivaju "pranjem duše" pa samo objašnjenje pokazuje da ništa nije bez veze kada oko plače a duša reaguje.
I tada kada to deluje u nekom momentu neprimereno ponašanju nije bez osnove.
Odražava psihičko stanje svih nas stom razlikom što neko ima zakasneli sindrom refleksije pa deluje da plaču bez razloga.
Sve ima razlog pa i kada je on zakasneo u izražaju,razlog je uvek tu, jer nam duše ne miruju već filtriraju sve naše emocije.
Najteže je onim ljudima kod kojih se suze ne vide a ipak plaču ali samo dušom.

Retko plačem, ali kad plačem uvek je s razlogom i to debelim

Bas tako, najteze je kad suze nece pa nece....
U sustini, desava se to ponekad, naravno ne cesto, ono, skupi se coveku, ni ne primeti...Ali nije to cmizdrenje, vise par suza i neki odusak....Jbg kad smo emotivne

ne
zasto bi se to ikome desilo tj zasto da places ako nemas razloga a ne seces crni luK?

Samo se moze ciniti da nema razloga...ili si nesto stresno ranije dozivela,pa ti je u tom trenu samo trebao okidac,koji te je podsetio na to od ranije...ili se mnogo toga skupilo i visen nisi mogla da izdrzis...

Dodje mi s vremena na vreme da zaplacem bezveze.

Inace retko placem i to samo ako zaista imam razloga.A bez razloga-NIKADA.

ja licno retko kad zaplacem (kucam u drvo * ) zadnji put kad je jedan divan mladic iz komsiluka izgubio zivot u saobracajnoj nesreci
Ali zato sam upoznala jednu zenu , koja je prakticno uvek mogla da place .....vidjala sam je svakodnevno kako cmizdri , u pocetku mi je bilo zao kasnije me je samo nervirala ...nju je mogla svaka pesma sa radija da rasplace , poplave , pozari, poskupljenje struje , ubijala se svakodnevno od placa , sin krenuo u vojsku , 12 . meseci neprekidnog placa .... na svadbama i veseljîma je tek bila u elementu .....
par godina kasnije sam cula da je umrla , onda sam i ja zaplakala

Ne može da se plače bez razloga, uvek postoji makar skriveni negde u tajnosti. Plačem kada me nešto rastuži ili pogodi.
Slažem se sa postom iznad

Boze sacuvaj! Ali zato to nadoknadjujem bezrazloznim smehom.

ne... al ocekujem to kad budem u klimaksu:D

Ja to zovem "PMS koji me j@be,pa rastura"poludeli hormoncici.
Plakanje bez razloga najvise praktikuju pubertetlije,evo gledam sad moju mladju sestru,ta mislim da place i kad spava.

Kako ces znati da te dusa (ili tijelo) boli ako to suze ne pokazu?

Prije sam jako plakala, sad manje.. To su bile suze radosnice, zahvalnice, iz samilosti, od zalosti, jednom je bilo i gorkih suza...
Zene koje su osjecajnije, placu.

Ima nekih jako labilnih osoba ili histericnih plac moze naizgled biti bezrazlozan...ali plac uvijek je povezan s dubinom zenine psihe.
Obicno mala djecu placu bez razloga (kaze se plac i smijeh i istoj vreci)
ali za zenine suze postoji razlog. Doduse, mogu biti i manipulacija.
Po samim suzama se ne moze tocno odrediti razlog placa, nego zena kao osoba o tome
govori.Neke zene si olaksavaju placem neku napetu ili tjeskobnu situaciju, isti mehanizam kao kod muskaraca koji to izrazavaju zestinom.

Mislim da je vazno da djevojka - zena sama spozna uzrok svojih suza, makar bio "bezrazlozan" jer ukoliko joj suze pomazu da si olaksa dusu,
one imaju svoj smisao.

Ne, tako nesto mi se ne desava, jedino sto imam obicaj da radim jer sam jako razmazena a to je da placem kao dete od 5 god kada nesto hocu i kraj.
Onda mi popuste i ja budem srecna, ali to opet nije plac bez razloga zar ne

Da, suze mogu kapati nakon loše doživljenog, ali i dobrog (suze radosnice).

Dok su nam oči suve, u duši je više boli, a kada krenu "lekovite" suze, bol lagano jenjava, a duša se rasterećuje.

Ne postoji plač koji nije uzrokovan nekim osećanjem, pa makar se dogodio nakon izvesnog vremena. To je samo odraz gomilanja osećanja, a onda krene bujica koja oslobadja.

jaoj,ja stalno placem,a ne znam zasto....

naravno... i to mrzim najvise...

Sad placem samo kad sam besna, ili porazena.
A kad sam nesrecna, ni ne pokazujem.

Desava se...mada suze uvijek imaju razlog...mozemo se pretvarati koliko hocemo ali razlog uvijek postoji.

Ništa se ne dešava bez odredjenog razloga, pa tako i suze.
I onda kada se desi da zaplačemo, a mislimo da je to tek onako jako grešimo...

Negde je uvek razlog, možda ga ne želimo priznati ili "videti" ali on je tu!

Ali, bolje je i zaplakati nego pustiti neke stvari da se skupljalju u nama.

Da tako cesto mi se desava...ali nije bez razloga nego skupi se nesto od pre i samo krene....i ako tog trenutka ne postoji razlog i ne znamo tacno zbog cega placemo...

Jako rijetko placem,a nikada bez razloga...ili zbog neke banalne stvari...

neko veliko prijatno iznenadjenje moze da potera suze,..i to bas suze,...a to nije sramota ni za muskarce,....pa makar rekli da im je nesto upalo u oko kao trepavica ili prasina,...

Nekada se ti razlozi stvarno i ne vide odmah ili zakasnelo organizam reaguje i šalje impulse za plač ali ni to nije bez veze...znači sve ima razlog ili posledicu pa makar i zakasnelu..



Između plača i smeha je mala razlika u dešavanju organizma samo se različiti centri ukljucuju da bi se izrazilo naše telo na impulse iznutra..
Neretko smo svedoci u jakim psihološkim napetostima da ljudi upravo reaguju ovako smehom umesto plačom,da bi iz smeha histeričnog ipak prešli u neutešni plač..
Plač je vidljivo čišćenje naših duša od svih tegobnih emocija ...
Da desilo mi se i to više puta ...
U jednoj velikoj tragediji sam bila prvo zanemela,pa provalio histeričan smeh iz mene ,da bi prešlo u jedno ogromno plakanje koje vremenom postalo i suvo plakanje..
I sada mi nekada poteku suze ,reklo bi se iz čista mira ali nije tako...Tesko se to može dočarati ko ne zna ali je stvarno tako..

Da...
Dosta cesto placem.
Bez razloga.
Isplacem sve ono sto me je pritiskalo,a nisam tad izbacila.
I odmah mi je lakse x)

Da, obicno kada me nesto duze vreme pristiska. Onda sam u stanju da u trenutku pocnem da ridam, i da to traje, traje, traje, ali nikada to ne radim u prisustvu drugih ljudi, bez obzira koliko su mi bliski. Nekada placem skriveno, u dusi. Tada se osecam jadno, jadno, jadno i bedno. I, kako je doslo, tako i prodje, samo razlicito traje.
I. psiholozi kazu da je to normalno.

ja bre ne placem kad imam razloga! mogu da budem tuzna bez razloga, jednostavno me rastuzi film, pesma ili neka beznacajna situacija... gluposti...

pa do sad sam se trudila da se i u najtezim trenucima nasmejem,ali ima situacija gde suza mora da padne.ja mislim da se bez razloga ne moze plakati...uvek postoji razlog ili smo tuzni ili ljuti,ja mogu na pr:iz besa zaplakati

Neplacem ni sa razlogom ni bez razloga,ja kada placem meni samo dusa place.To je mnogo teze od bilo kojih suza.

placem kad sam direktni ucesnik a u stvari nemi posmatrac...pojedinih situacija u zivotu...

Aham, kad mi dodju 'oni' dani...

Onda izbacim sve iz sebe i mirna sam narednih mesec dana

To mi se desavalo kad sam bila mala Probudim se u sred noci placuci, mama me pita zasto placem, secam sa kako kazem "place mi se". Ni danas ne znam sta je to bilo.
I sad me uhvati napad placa, ali samo mozda nazigled bez razloga, mozda bez konkretnog povoda, ali ja tacno znam da mi se i sta sve skupilo.

Uvijek placem sarazlog,samo sto nekad otplacem 2-3 razloga odjednom.Malo sta moze da me rasplace obicno su to uvrede,rastanci ili ako se sjetim ljudi koji vise nisu medju zivima

Plač ima uvek svoje razloge.
Ne plače se samo od tuge.Plače se nekada i od sreće,pa vas tako ponese neko osećanje dragosti i samo suza potekne, ali sa osmehom.I to je razlog i osećanje duše.
Desavalo mi se kao i sada, mada mnogo redje,da čujem neku tužnu pesmu, a da me ništa za tu pesmu ne vezuje i onda isto tako deluje,da sam iz čista mira zaplakala, ali nije tako.
To nije ridanje izavano bolom sopstvenim, ali u sekundi probudi u nama valda nešto skriveno duboko i duša traži istog momenta oslobođenje.
Koliko puta ste samo sedeli negde na nekom doku ili obali razmišljali o svemu i svačemu i da vam je iz nekog vašeg i vama tada neznanog hodnika mozga izvirila na momenat suza u oku.I to je plakanje nekog iskona duboko skrivenog u vama.
Svaku emociju koju smo kroz godine utrpali u sebe,bile one aktuelne ili ne u sadašnjem vremenu ponekada izrone iz vas ,pa nekome možda deluje da je to iz čista mira,ali i tada suze imaju svoj razlog.
Sve je dobro na neki čudan način kada vam suza izdajica izviri ponekada,znači da ste još "živi" da osećate i da ima još vremena za vas da neke stvari izdignete .
Najopasnije je kada plačete i kidate se iz bilo kojeg razloga,a suza ne teče...tada se zabrinite...

Plač je prirodni segment svih nas kao što je voda potrebna životu da bi opstali ,tako i suza da bi "preživeli" dane prošle,sadašnje i buduće-znači ostajemo "zdravi i pročišćeni"

Naravno , svima se dešavaju ponekad takve situacije . To je znak stresa , na kojega nitko nije imun. Međutim važno je prepoznati situaciju i biti je svjestan .
I pokušati otkriti izvor stresa koji nas blokira .

E i ja sam ta... za svaku sitnicu se rasplacem... i na psolu su svi znali to pa su me posle nekog vremena ostavili na miru u pocetku su se stresirali a posle su shvatili... najgore mi je sto pocnem da se smejem kada je neka jako tuzna situacija to jemoj nacin odbrane od stresa.... a tek na svadbama tu palcem kao kreten... ali kada su najgore situacija tj kada mi je majka umrla drzla sam se nevidjeno niko nije mogao da veruje.... jednostavno nisma mogla u tom trenutku da placem... depresija me je kasnije uhvatila....

Da jos jedna stvar naucila sam da na zenske suze niko nije imun i da mogu mnogo toga da dobijem na taj nacin... medjutim sada bih volela da mogu ipak malo da ih kontrolisem ali dzaba za bukvalno svaku sitnicu se rasplacem

Placem u poslednje vreme cesto .. mislim da mi je to sve nesto podsvesno i onda ona izbiju u nekoj komunikaciji .. ovih dana su izraz neke moje nesigurnosti i nedostatka samopouzdanja .. dovoljna je jedna pogresna rec i to je to. Medjutim, ima perioda kada neke takve stvari ne mogu ni da me dotaknu .. valjda sve zavisi, ne znam. Ne volim da placem pred svakim, to mogu pred jako malim brojem ljudi, a najcesce sama .. pre neki dan sam se jedva suzdrzala da ne zaplacem u prici sa jednom osobom jer ne zelim da vidi moje slabosti .. posto to nije jedna od onih pred kojom to mogu da radim bez bojazni da ce mi uzeti za zlo.

Ne volim zene placipi**e i stvarno me je ponekad sramota kada se to desi, ali neke stvari covek nekad ne moze da kontrolise, a najgore je bilo sta drzati u sebi. Eto to je neka moja zivotna filozofija ,.. sad koliko je dobra, pokazace vreme, odnosno broj ljudi koji bude imao razumevanja za to i prihvatio me onakvu kakva jesam.

Prošle godine na jedan važan datum kada je trebalo da budem vesela, oko 16.00 časova počela sam plakati bez razoga i tako više od sat vremena provedoh tužna, a da nisam znala zašto. Sutra su mi javili da je baš u to vreme u velikim bolovima umro moj divni, dobri, dugogodišnji prijatelj.