Kao sto sam naziv teme kaze,da li se desava da vam usamljenost ponekad prija?
Da nemate zelju,ni potrebu da imate nekoga pored sebe?

Nikada nisam bila u prilici da imam nekoga pored sebe pa da uporedjujem ( ne racunam moju mnogobrojnu familiju i porodicu, oni su tu htela ja ili ne, da cackaju krizu jos vise.. )
Meni svi govore da ne zurim, da sam velika srecnica, jer ne moram da se nerviram, imam puno vremena za sebe..No.. meni je pocelo da prija ovo. Doduse, jeste meni malo krivo, pogotovo kad mi neko prebacuje i naziva svakakvim imenima zbog toga sto nisam kao ona ili ova, pa mi je zao sto nemam sa kim da setam kroz park ili pored reke, zagrljeni ili da se drzimo za ruke.. No.. meni je ovo mnoogoo pocelo da prija.. Imala sam jedan izlet ove godine, nakon ne znam koliko meseci ( mozda i godine ) da mi se mnogooo svideo, da sam skoro svaki put za vikend visila kod njega za matis , ali... Tada shvatih, nije za mene sve to, i vratih se u ovo sto vec pocinjem da volim.. Sama i usamljena, bez zelje i snage i potrebe..

nikada nisam sama, uvijek je tu neka knjiga, muzika, bilo sta sto razbija tisinu i usamljenost
ne volim biti sama

Ja volim da budem sama... Obozavam. Treba mi, tokom svakog dana, to vreme kad se usredsredim samo na sebe, pos ako imam prob ili sam u nekoj depresiji, jednostavno, ne volim da me tada bilo ko uznemirava.

Sto se tice toga da li volim da budem single... Ima perioda kada mi i to jako odgovara, posebno kad tek izadjem iz veze. Nikada u sledecu vezu, cak ni neku besmisleniju semu, ne ulecem prebrzo. Dam sebi vremena da se malo presaberem, izvucem neke pouke iz prethodne veze, pouke koje ce mi biti od koristi u buducnosti. Osim toga, treba mi vremena da nekoga prebolim, tako da ni prema tom nekom sledecem decku ne bi bilo fair da uletim nespremna u vezu. On bi samo ostao povredjen, a ja imala grizu savesti sto sam povredila osobu koja to apsolutno ne zasluzuje.

Usamljenost ne moze da prija nikako i nikada.Ali ako vec mora, onda bih ja to nazvao ovako.
Bekstvom u samocu mi samo zelimo da svalimo svu krivicu na sebe za sva zla koja su nam drugi naneli a koja mi drugima uraditi ne zelimo...

Ne bih se složila sa ovim..
Bekstvom u samoću mi ne svaljujemo krivicu na sebe, već razmišljamo o stvarima koje su se desile, analiziramo i pronalazimo krivca, ako ga uopšte ima.
Bez obzira na to šta je nama neko uradio, mi u životu treba da znamo šta ne želimo da uradimo drugima.

Potrebno mi je nekada da budem sama.
Kao što rekoh, da razmislim o svemu, ne samo o ljubavi, partneru, raskidu, već i o običnim, svakodnevnim stvarima.
Volim da se vraćam u situacije toga dana i da razmišljam o osobama koje sam srela.
Nekada mi je samo potrebna muzika i ja, sama sa svojim mislima.
Osećam se kao nova
I kada sam ljuta i kada sam tužna, potreban mi je taj period ''samovanja'', da bi na svet gledala lepše i da ne bih istresala svoje nezadovoljstvo na druge.

I tek kako...

volim povremeno da iskuliram sam...

Prija, evo bas danas sam ceo dan proveo sam, slusajuci muziku, i bilo mi je odlicno

Svaki dan mi je potrebno da 2-3 sata budem sam u sobi odgledam neki film slusam muziku bilo sta samo da mogu da se opustim. Kad bas upadnem u krizu moji me posalju kod burazera ili na neku planinu dok ne dodjem sebi.

i jos kako pitas ....prija kako ne

Ja ne znam za ništa osim samoće,dok sam bio mali roditelji su me ostavljali samog sa televizorom,pa sam morao sam naći načine za zabavljanje,a sada se do vuče 20 godina.Sam bez kontakta s drugima,otuđen,ja mislim da vi ne znate šta je samoća ljudi.Ja nemam prijatelja,dobro imam jednog kolegu kojeg vidim povremeno,cure nemama,nisam imao,a kako stvari stoje neću je ni imati,budućnost nije svijetla za B.P.-a.Pitate se kako nastojim ne poluditi,ha...Nekad imam dobrih dana a nekad mi se čini da mi unutrašnjost gori od žudnje za dodirom,nježnom rječju.Sve one stvari koje vi držite za gotove kao dodir,poljubac,razgovor meni su strane

ponekad nekoliko dana bas prija kad si sam kad nemas nikog pored sebe. Ali usamljenost to nije zanimljivo.

Nekad zelim da imam vrijeme samo za sebe,ali ne previse...Ipak vise volim drustvo...

Meni samoca ne prija..ja jednostavno moram da pripadam nekome...kada sam sam razmisljam o mnogo losim stvarima tako da se uvek trudim da svoje vreme nekako ispunim mada mi ponekada ponestane ideja a nekako mi se cini da sada ljudi nemaju vremena za mene...a kada sam ja bio u vezi ja sam imao vremena za druge...ne znam sta se desava...nadam se da nece potrrajati...mrzim samocu..

..usamljenost prija ponekad,da se dogovorim sam sa sobom..

Naravno da svakom prija da nekada bude sam...

prija mi ....cak sta vise potrebna mi je

Uvek je dobro da imas nekog pored sebe sa kim mozes popricati i sa kim imas o cemu da pricas... Meni iskreno usamljenost ne prija jer sam takva osoba se nekad osecam usamljeno uprkos svima koji me okruzuju....

To zavisi, ako je nekome život skroz ispunjen i poslovima i ljubavnim životom onda dobro dođe i neki trenutak mira ali ako je neko skroz i dugo usamljen onda...

Naravno , ponekad prija. Ali , samo ponekad .

Mislim da je pogresno postavljena tema...

Usamljenost nije isto sto i potreba da budes sam..(osamljenost)...
Usamljenost nikome ne prija...
Licno..prija mi da budem sama..cesto...ali ne dugo...taman toliko da sumiram neke stvari...odmorim, uradim defragmentaciju mozga...i dosta...

Postoje razlozi za usamljenost, ja ih bar imam na pretek ali zar ne mislis da si se previse zatvorio u sebe. Neznam koliko imas godina, sve jedno probaj da pustis da te neko voli i da volis. Ti ne da si usamljen, nego si se zatvorio u samicu. Postoji li dovoljan dobar razlog za to ?

Naravno da mi prija.Trenutno mi najvise prija.

Ne tako davno pisao si. Sada ti kažem: Ti Nisi Sam.
Dokle god postoji mesto gde ćeš "otkriti" svoj osećaj, uvek će biti onih koj će te razumeti.

Piši! Piši o svemu, samo da ti bude lakše i da Tvoja nevolja prodje.

Sama zivim i ta samoca mi jako jako prija.Ni jedna druga ne postoji,zahvaljujuci porodici i prijateljima

Evo bas mi sad prija! Klinci vec odavno spavaju, suprug negdje u Madjarskoj (opet kao poslovno u po noci ), a ja uzivam...
Po nekad mi zaista treba takav vid samoce.

Da. Ovog momenta sam sama i uzivam u tisini. Sve je pogaseno, TV, radio, muzika... nista. Prija bas. Imam jos sat fore, a onda sve po starom .

S vremena na vreme, svako treba da odvoji malo vremena da bude sam sa sobom.

ne da mi prija vec mi je preko potrebna...

U zadnjih par godina zaista vapim ali bez ikakvog preterivanja ne za trenutke samoce nego zaista za samocu.Jer cini mi se da u toj samoci jednostavno akumuliram snagu za sve sto me ceka.

Da,ponekad imam potrebu biti sama i uzivati u tome.

Prepisujem komentar od slova do slova.

Da.ponekad mi jednostavno takva atmosfera prija.
Kada mi niko netreba..sama sam sebi prijatelj i neprijatelj.

Naravno da mi prija,cak sta vise u toku dana uvek moram da imam malo vremena samo za sebe,da citam neku dobru knjigu,slusam muziku i opustam se...Tako sam naucila da funkcionisem.