Klinkica u prvom srednje shkole.
Polazak u srednju shkolu je iziskivao odvajanje od roditelja i samostalni zivot u drugom gradu.
Ponashanje poznato pod nazivom "pushteno s lanca"..

Drugarica moje sestre koja je sluchajno svratila pre neko veche, a ja ostala malo uplashena.....
Uplashena za sestru jer je, po mojim shvatanjima, dotichna drugarica postala prilichno problematichna, pa da ne utiche loshe na J...

Mala se sve vreme hvalila kako se sa nekim tipom "dovatjala" i kr@sala u wc-u neke rupe koju nazivaju diskotekom..... Najgore je shto mi je J. kasnije potvrdila da se to stvarno desavalo.
Klinkici je glavna preokupacija da zavara trag roditeljima, da oni ne saznaju shta se deshava.
Chudi me da ne vide shta se deshava poshto je nashminkana kao pankerka, sa krvavim ochima, sva u crnom, bleda kao avet, proshirenih zenica....
Naravno i da pije i da se ponosi time shto se svako veche napije....

Na shvatam prvo kako roditelji ne vide ponashanje svog deteta i kakvo im izlazi iz kutje i ulazi u istu. Dodatju da joj je otac sveshtenik i vrlo fin chovek.
A i ako su primetili, pitanje je shta konkretno mogu da uchine kako bi svoje dete vratili na pravi put.

Iako sam ja J. zabranila da se sa njom druzi ( jeste ja sam kuchka od sestre koja je to uradila, mada je J. i sama vetj duze vreme izbegava) potavlja se pitanje shta konkretno moze da se uchini a da bude delotvorno na devojchicu koja je krenula takvim putem. Iskreno, dve devojke iz mog ex odeljenja su isto pochele pa zavrshile kao prostitutke.
Mlada jeste, ali i prilichno praznoglava.....

Stvarno ne znam kako uticati na nju.... ( ona mi je samo inspiracija, a ova tema mozda pomogne nekom roditelju koji muchi tu muku )


Ima li neko slichna iskustva?
Kao ste reagovali?
Jeste li mozda zatvarali ochi pred istinom i ochekivali da se desi chudo?

Kao prvo nisi ti ku*ka od sestre, vec si bas to, sestra, i mislim da si najnormalnije reagovala... devojcice su u tim godinama takve da ih treba stititi sto je vise moguce..
Hm, kako pomoci, neko sa strane, tesko da moze, eventualno popricati roditeljima koji ce zavesti neke mere, jer jedino oni mogu uticati. Eventualno neka osoba iz njenog okruzenja, kojoj veruje, mada to ide teze.
To je verovatno prica, dosla iz male sredine pa sad ko pustena sa lanca. Takva deca su obicno povucenija, nisam jos srela takav primer. Imala sam ih koji su dosli iz malog mesta da studiraju, pa ko pusteni sa lanca, ali tako malo dete, ne sa tim se jos nisam srela..

Ali cim se tako ponasa verovatno je problem u samoj porodici. Ili su je previse stezali, ili zatvaraju oci pred problemom...
Ponekad je najbolje resenje psiholog, moze i skolski....

Al moj savet je, cuvaj ti svoju sestricu, nikad se ne zna...

Nisi kucka od sestre,logicno je da brines.Takodje imam mladju sestru i znam da joj zabranim da se druzi sa nekim ljudima za koje mislim da bi mogli imati los uticaj na nju.Vjerujem joj,vjerujem da je vaspitana dobro i da nece posrnuti ali ne treba ni ispitivati "granice".Bolje sprijeciti nego lijeciti.
Problem te curice se rjesava samo uz pomoc razgovora ali i uz ukljucivanje strucne psiholoske pomoci(ocigledno postoji nesto sto nije u redu u njenom zivotu)
Cuvaj sestricu,znam da je ponekad tesko jer smo starije pa znamo sta se sve desava ali si joj bliza po godinama od roditelja i prije ce te poslusati.

Pazi 'vako.
Uzimam u obzir da joj je otac svešteno lice.
Primetio sam onomad na nekoj temi gde se religiozni pro******** da samo onaj koji se boji božje kazne može biti dobar.
Ja mislim upravo suprotno. Da može biti dobar onaj koji se ne boji kazne nego shvata šta je dobro a šta nije.
Verujem da je u kući vaspitavana tako da je očev poziv nalagao da se detetu ugrade neke moralne i ne znam već kako da ih nazovem NORME. I da je potrebno postupati po zapovestima jer tako Bog propoveda. U ovom slučaju je taj Bog imao direktnog predstavnika u kući t.j. porodici. Oličavao se u ocu svešteniku. I kontrola je postojala, ali spoljašnja. Nije se uspelo razumom delovati na dečiju psihu da razloži zašto se nešto sme i može a nešto ne treba i ne može.

Deci moramo dozvoljavati da od najranije mladosti spoznaju mnogo toga što će ih u životu sačekati, i primereno njihovoj zrelosti objasniti. Da ih to ne bi iznenadilo i zaskočilo.

Cenim da je za pomenutu devojku koja se oslobodila lanca, 80% kasno da se išta uradi na njenom normalizovanju.

Ali šansa uvek postoji.

Neko ko bi uspeo da postane dovoljno blizak s njom i približi joj se toliko da se razvije pristojna emocija mogao bi da dejstvuje na ,,rudu'' kola koja su skrenula u glib i eventualno izvede na put sa tvrdom podlogom.
Devojka MORA spoznati neke nove vrednosti života koje ne podrazumevaju raskalašno ponašanje i propadanje.
Ali teško je naći dovoljno stabilnu osobu koja bi bila spremna na toliki rizik tokom žrtvovanja za nečije dobro.

Roditelji su svoju šansu propustili.

Troprsti je rekao uglavnom sve, u ovom slucaju roditelji su propustili svoju sansu da vaspitaju svoju devojcicu.
Pusteni s lanca, upravo i sam izraz ima u sebi mnogo istine - dakle, bila je vezana lancem!
Roditelji koji svoje roditeljske duznosti shvataju kao treniranje strogoce, kaznjavanje i ogranicavanje kao nacin izvodjenja deteta na pravi put, upravo i dozivljavaju ovakve poraze u vaspitanju svoje dece. Uvek su u pitanju autoritativci koji zahtevaju bespogovornu poslusnost u stilu 'jer ja tako kazem!' bez da uloze trud u objasnjavanje dobrog i loseg, prihvatljivog i neprilicnog, zdravog, razumnog i bolesnog ponasanja.
Sama devojcica nikada nije shvatila kazne koje je, po svoj prilici u kuci imala mnogo, vec ih je dozivljavala kao despotizam roditelja, te sada, bez njihove kontrole i kaznjavanja, naravno, ona postaje 'gazda svog tela i svojih odluka', bez da razume uopste da radi nesto sto NJOJ SAMOJ SKODI.
Iz ovog kruga je sada vrlo tesko izaci, psiholog joj moze pomoci ali bi ona morala da zatrazi pomoc, no problem je u tome sto ona ne shvata i ne vidi da joj je pomoc potrebna. U njenoj glavi ona je napokon slobodna od roditelja despota i mucitelja koji su je 'vezivali lancima'. Moze joj pomoci i osoba koju ona voli, postuje i veruje joj (a to NISU NJENI RODITELJI!) i koja je spremna da je bez optuzivanja, kaznjavanja ili vredjanja, uputi na pravi put.

Ti Andjo nisi ispala kucka sto si ZABRANILA svojoj maloj seki da se druzi sa njom, ali bi bila jos bolja sestra da si joj objasnila zasto NE ZELIS da se ona druzi sa takvom devojcicom jer, kao sto je i TROPRSTI rekao, zabrane nisu nacin vaspitanja deteta, vec objasnjavanja, objasnjavanja, objasnjavanja i na kraju usmeravanje seke, putem objasnjavanja (opet), da sama uvidi da je druzenje sa tom devojcicom lose po nju samu.

Znas kako uvek je dobro kad neko brine i kad obraca paznju na ono sto se desava. Nisi uradila nista lose, samo pokusavas da sprecis nevolju. Milion puta roditelji sami sebe lazu, praveci se da ne primecuju ili uveravaju sami sebe da to nije tako, iako im je potpuno jasno sta se desava. Najgluplje mi je kad cujem recenicu -Prerasce, to je samo faza.
Iz tih takvih faza moze svasta da se izrodi, i sta onda da se radi. Mislim da si dobro postupila, ne treba da brines.

Odlican postupak.Super je to sto si J. zabranila da se druzi sa nekim kao sto je ta devojka , a i dobro je to sto je ona nju pocela sama da izbegava, znaci da je shvatila kakva je ona ustvari osoba , i gde ce zavrsiti



slazem se sa Troprstim

Ma objasnila sam joj, mada to i nije bilo toliko neophodno poshto sam vec pre toga primetila da se J. ne svidjaju drugarichine priche i da bi je se rado reshila.
Ja sam joj samo dala dodatni podsticaj da je otkachi, bez obzira na dugogodishnje prijateljstvo izmedju njihovih ocheva.

Shto neko reche, bolje sprechiti, nego lechiti.

Ova prica mi je jako poznata, ja sam bila skoro takva.
Kada sam imala godina kao djevojcica o kojoj pisete imala sam sve sem roditeljske paznje...rat, problemi, moji roditelji su bili preokupirani sa sobom,mene niko nije primjecivao. Bila sam na krivom putu. Moj andjeo spasilac je bio moj pokojni deda, kome cu do kraja zivota biti zahvalna sto me izveo na pravi put...
Ta djevojcica, mozda samo trazi paznju, ljubav, iskrenog prijatelja...

ne mora da znaci da ce ta devojcica zavrsiti lose. a u pravu si u potpunosti andjelika sto si sestri zabranila da se sa njom druzi, takvo drustvo joj definitivno ne treba. takvo drustvo u mnogim slucajevima ima los uticaj. mnoge devojcice se tako ugledaju na neke lose iz svog drustva i oponasaju ih. blagi uzas i katastrofa.

a i ovo sto tvrdi mortadela moze biti... slazem se i sa njom... mozda devojcici samo treba malo paznje. a ako njeni roditelji ne obracaju paznju onda njih treba izbatinati

NFS_MW_girl je izmenio/la post. Vreme izmene: Feb 3 2008, 08:46 PM

Mala sad zivi u drugom gradu, ne sa roditeljima.

A iskreno mislim da ce pre biti da je mazena pazena i razmazena nego da je bila zapostavljena. Nego eto, pubertet je bije od betona...

U tom slucaju ja bih joj uvela niz kazni i dosla bi ona sebi
Ima sve u zivotu i sama trazi djavola...

Kad smo imale oko 15 god. moja najbolja tj drugarica sa kojom sam odrasla, je krenula losim putem. Momci su je iskoriscavali, cak je jednom ostala trudna... ma grozno, ali nisam joj mogla pomoci...pricala sam joj da to ne radi, da ne bude naivna... da je to ruzno..ali dzabe!
Mlade devojke danas treba pratiti, prisluskivati, kontrolisati i stalno razgovarati sa njima, pricati i pricati... Biti prijatelj sa njihovim prijateljima, da u nama nadju osobu kojoj se mogu poveriti, da nam veruju, a ne urlati i braniti..
Tesko je, ali posveti vise paznje sestri, saslusaj je i pomozi da se otvori, cak bi trebala da pomognes i njenoj drugarici, budi joj prijatelj... najbolja verzija do cilja...
puno truda, ali mozes je vratiti na pravi put! Neka u tebi vidi ono sto joj roditelji ne pruzaju: ljubav, paznju, prijateljstvo...

Stvar je u tome sto sestra zivi daleko od mene, a njena drugarica josh dalje.
Druga stvar je shto je moja sestra izgleda ukapirala da je ova poshla pogreshnim putem pa je izbegava ( iskreno, kad god odem kuci trudim se da budem u toku i pratim situaciju sta se desava, ali ja ne ziviim tamo...)

A za drugaricu... ja tu malu retko vidjam, tako da zaista ne mogu nista da pomognem.

Nisam mogla nista da uradim kad je moja najbolja drugarica krenula loshim putem a jesam se trudila i pokusavala, tako da verujem da ni sad ne bih imala nikakve shanse.
Neko se prosto rodi tako "ludoglav" i tu pomoci nema.

MOje misljenje je suprotno tvome.Imam skolskog druga kojem je otac svesteno lice.Njih su 3brata i 1sestra.Svi su divno vaspitani i izvedeni na pravi put.Prosto mislim da je ne moguce posle 15g(djevojcica ima 15g jer je u prvom srednje mislim)promijeniti karakter koji se toliko godina gradio i to u svetom duhu.

Cayca je izmenio/la post. Vreme izmene: Feb 8 2008, 10:36 AM

Slazem se sa svima vama,ja sam otisla sa15 godina u srednju skolu 150km udaljenu od mog mesta u jednom trenutku sam mislila da sam dotakla dno...ali je proslo i sada sam udata imam troje dece i jako sam srecna,a najbitnije je sto sam svesna svojih gresaka i trudicu se da greske mojih roditelja ne ponavljam...najvaznije je sa decom pricati,pricati i samo pricati...